Pančevac press 12. mart 2010.
Autor: Edvard Jukić.

Ako je svrha likovne umetnosti da posmatraču bude neprijatno, onda je Vuk Vučković, student završne godine slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u tome uspeo.
Neprijatna kiša nije sprečila brojnu publiku da dođe, 4. marta, u foaje Kulturnog centra, na otvaranje izložbe crteža pod nazivom „Fabrika”. Autor je izložio svoje viđenje fabričkih postrojenja, nešto sa čime se radnici u procesnoj industriji svakodnevno sreću, ali to, paradoksalno, iz Vučkovićevog ugla posmatranja deluje zlokobno. Ubedljivo zlokobno. Po prvi put je prikazao i svoje instalacije. S obzirom na to da je do sada na kolektivnim izložbama i jednoj samostalnoj prikazivao dela klasične tematike, ova izložba predstavlja iskorak u njegovom stvaralaštvu.

– Napravio sam mutant-izložbu jer pripadam mutant Černobil generaciji. Rođen sam 1986. godine kada je eksplodirala nuklearna elektrana u Černobilu. U današnjem svetu, u međuvremenu, sve je postalo mutant, pa se to desilo i slikarstvu. Ne možete više jednostavno oprati zube već ste prinuđeni da kupite pastu koja je „3 u 1”, koja će ih istovremeno i polirati i otkloniti karijes. Tako i izložba više nije samo izložba već mora da bude i ekološki angažovana i socijalni čin. Ponovo „3 u 1” – objasnio je Vuk Vučković, pričajući o tome kako je bilo pogrešno njegovo uverenje da umetnost mora da se bavi samo lepim.
Prema njegovim rečima, ona danas mora da bude društveno angažovana inače umire. U stvari, već je umrla. Zato više ne veruje da čovek koji gleda sliku izloženu na zidu treba da odluta u neki lepši svet. Pogrešno je takvo zatvaranje u orahovu ljusku kada se ljubiteljima likovne umetnosti, pogotovo u Pančevu, pred nosom nalaze čađava industrijska postrojenja.

– Kada se ozbiljnije pozabavite istorijom umetnosti, otkrićete da slike koje su ostale kroz decenije i vekove, uvek su na neki način bile angažovana dela. Mislim da je vreme umetnosti radi umetnosti prošlo. Učili su nas tom principu u školi, na početku Akademije, ali te priče su prevaziđene. Takav umetnik, čini mi se, ne može da računa na izložbe u svetu.

Šta Vuk Vučković onda može da ponudi galerijama u inostranstvu? Apokaliptičnu viziju Pančeva 2084. godine, grada koji se sastoji od fabričkih kolona, cevovoda i dimnjaka. Modele gas maski koje svako treba da uklopi prema svome karakteru. Postrojenja izmeštena u prostoru i vremenu iz kojih kuljaju nezvani gosti, decu osuđenu na igru u zagušljivoj sredini…

Rođen u godini Černobilske katastrofe, umetnik je bio dovoljno star da zapamti bombardovanje Pančeva 1999. godine. Otuda nije čudo što se na drugoj samostalnoj izložbi udaljio od prošlogodišnje, na kojoj mu je opsesivna tema bila „Izgubljeni raj”, boje jarke, prizori ekspresionistički. Jedna od slika koja je dominirala na toj postavci, bio je prikaz Pančeva kao rajskog grada, metafizička predstava kako bi on u idealnim uslovima mogao da izgleda. Koliko je to daleko od crteža „Pančevo 2084”! Danas je umetnikov svet crno-beli, najčešće siv. On se nada da u budućnosti neće imati potrebe da se bavi sličnim motivima.
Vuk Vučković je student profesora Jovana Sivačkog. Nalazi se među najboljim studentima u klasi. Planira da posle diplomiranja upiše doktorske studije. Radovi izloženi u foajeu Kulturnog centra mogu se videti do 10. marta.

Ako je svrha likovne umetnosti da posmatraču bude neprijatno, onda je Vuk Vučković, student završne godine slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u tome uspeo.

Neprijatna kiša nije sprečila brojnu publiku da dođe, 4. marta, u foaje Kulturnog centra, na otvaranje izložbe crteža pod nazivom „Fabrika”. Autor je izložio svoje viđenje fabričkih postrojenja, nešto sa čime se radnici u procesnoj industriji svakodnevno sreću, ali to, paradoksalno, iz Vučkovićevog ugla posmatranja deluje zlokobno. Ubedljivo zlokobno. Po prvi put je prikazao i svoje instalacije. S obzirom na to da je do sada na kolektivnim izložbama i jednoj samostalnoj prikazivao dela klasične tematike, ova izložba predstavlja iskorak u njegovom stvaralaštvu.

– Napravio sam mutant-izložbu jer pripadam mutant Černobil generaciji. Rođen sam 1986. godine kada je eksplodirala nuklearna elektrana u Černobilu. U današnjem svetu, u međuvremenu, sve je postalo mutant, pa se to desilo i slikarstvu. Ne možete više jednostavno oprati zube već ste prinuđeni da kupite pastu koja je „3 u 1”, koja će ih istovremeno i polirati i otkloniti karijes. Tako i izložba više nije samo izložba već mora da bude i ekološki angažovana i socijalni čin. Ponovo „3 u 1” – objasnio je Vuk Vučković, pričajući o tome kako je bilo pogrešno njegovo uverenje da umetnost mora da se bavi samo lepim.
Prema njegovim rečima, ona danas mora da bude društveno angažovana inače umire. U stvari, već je umrla. Zato više ne veruje da čovek koji gleda sliku izloženu na zidu treba da odluta u neki lepši svet. Pogrešno je takvo zatvaranje u orahovu ljusku kada se ljubiteljima likovne umetnosti, pogotovo u Pančevu, pred nosom nalaze čađava industrijska postrojenja.

– Kada se ozbiljnije pozabavite istorijom umetnosti, otkrićete da slike koje su ostale kroz decenije i vekove, uvek su na neki način bile angažovana dela. Mislim da je vreme umetnosti radi umetnosti prošlo. Učili su nas tom principu u školi, na početku Akademije, ali te priče su prevaziđene. Takav umetnik, čini mi se, ne može da računa na izložbe u svetu.
Šta Vuk Vučković onda može da ponudi galerijama u inostranstvu? Apokaliptičnu viziju Pančeva 2084. godine, grada koji se sastoji od fabričkih kolona, cevovoda i dimnjaka. Modele gas maski koje svako treba da uklopi prema svome karakteru. Postrojenja izmeštena u prostoru i vremenu iz kojih kuljaju nezvani gosti, decu osuđenu na igru u zagušljivoj sredini…

Rođen u godini Černobilske katastrofe, umetnik je bio dovoljno star da zapamti bombardovanje Pančeva 1999. godine. Otuda nije čudo što se na drugoj samostalnoj izložbi udaljio od prošlogodišnje, na kojoj mu je opsesivna tema bila „Izgubljeni raj”, boje jarke, prizori ekspresionistički. Jedna od slika koja je dominirala na toj postavci, bio je prikaz Pančeva kao rajskog grada, metafizička predstava kako bi on u idealnim uslovima mogao da izgleda. Koliko je to daleko od crteža „Pančevo 2084”! Danas je umetnikov svet crno-beli, najčešće siv. On se nada da u budućnosti neće imati potrebe da se bavi sličnim motivima.
Vuk Vučković je student profesora Jovana Sivačkog. Nalazi se među najboljim studentima u klasi. Planira da posle diplomiranja upiše doktorske studije. Radovi izloženi u foajeu Kulturnog centra mogu se videti do 10. marta.