S tradicijom dugom preko jednog veka, Bijenale umetnosti u Veneciji jedna je od najopsećenijih manifestacija u svetu savremene umetnosti. Sve od njegovog osnivanja 1895. godine, Bijenale okuplja velike umetnike i mlade talente koji svojim radovima u magičnom ambijentu događaj pretvaraju u čist užitak.
Naziv ovogodišnjeg, 58. Bijenala, Da živite u zanimljivom vremenu, zapravo je engleska fraza (pogrešno navođena kao stara kineska kletva) koja se odnosi na periode nesigurnosti i krize – na interesantna vremena, kakvo je i ovo danas.
Centralna izložba odigrava se na dve lokacije u Arsenalima i u Centralnom paviljonu u Đardinima i ove godine predstavlja radove 79 umetnika. Iako su na obe lokacije predstavljeni isti umetnici (što je novina u odnosu na prethodne godine) dve izložbe se bitno razlikuju jer su odabrani veoma različiti radove, za koje gledalac teško može reći da su od istog autora čak i kad bi stajali jedan do drugog. Prema rečima Ralfa Rugofa, kustosa izložbe i direktora galerije Hjvard iz Londona, odabrani radovi nude brojne asocijacije koje mogu biti tumačene na različite načine od strane posmatrača.
Za razliku od prethodnih godina, Rugof je uspeo da okupi jednak broj umetnika i umetnica, svi su aktivni, dok je većina mlađa od 40 godina. Izložbu čine skulpture, slike, fotografije, video radovi ali je primetan sve veći razvoj robotike, animacije i VR-a.
Da živite u zanimljivom vremenu ističe potencijal umetnosti kao metode za ispitivanje stvari koje su nam nepoznate – marginalizovane, zabranjene ili iz različitih razloga nedostupne. Izložba treba da ukaže na prethodno nekontrolisane načine postojanja u svetu i promeni ugao gledanja na njih. Prema rečima Rugofa, umetnost ne može rešiti probleme čovečanstva ali može biti vodič kroz život u današnjem, nepouzdanom svetu. Prema njegovom mišljenju, ključni zadatak umetnosti je da neumorno postavlja pitanja.
Osim Centralne izložbe, na ovogodišnjem Bijenalu je predstaviljeno 90 nacionalnih paviljona. Za razliku od kustoske izložbe, umetnici predstavljeni u paviljonima odabrani su od strane selekcije vršene unutar zemlje. Alžir, Gana, Madagaskar i Pakistan učestvuju po prvi put na Bijenalu. Naša zemlja samostalno učestvuje na Bijenalu od 2007, mađutim Kraljevina Jugoslavija je debitovala davne 1914. s radovima čuvenog Ivana Meštrovića, dok svoj paviljon osniva 1938.
Srbiju na 58. Bijenalu predstavlja umetnik Đorđe Ozbolt izložbom „Povratak gubitka memorije“. Njegov rad se sastoji od zidne slike koja predstavlja apstrakovani pejzaž i skulptura koje stoje uz suprotan zid i gledaju ka muralu.
„Sećanja se menjaju, mutiraju, idealizuju, iskrivljuju pod uticajem vremena, usled promena socio-ekonomskih prilika, blede, zaboravljaju se“, naveo je Ozbolt.
Kao i svake godine žiri je dodelio nekoliko nagrada. Zlatni lav za najbolji nacionalni paviljon uručen je Litvaniji, dok je na Centralnoj izložbi ta nagrada pripala umetniku Arturu Jafu iz SAD-a.
Nezaobilazna je i izložba rumunskog umetnika Adriana Genia u palati Cini. On je predstavio desetak novih radova na kojima prikazuje ličnosti koje su uticale na tok istorije, pri čemu eksperimentiše sa načinima nanošenja boje i predstavljanjem jasnih fizičkih asocijacija.
Venecijansko bijenale nudi jedinstven prikaz upečatljivih kontrasta – buke i tišine, reda i haosa, svetlosti i tame; Vizuelna drama koja razotkriva savremene društveno-političke pukotine. Porast nacionalističkih pokreta, tragične sudbine migranata širom sveta, ratovi, ekološki sunovrat, autokratski režimi kao i borba za brisanje polnih i rasnih razlika neke su od glavnih tema koje angažuju umetnike iz čitavog sveta i upravo oni stvaraju sliku vremena u kom živimo.
Bijenale traje do 24. novembra, a zainteresovani informacije o načinu kupovine karte kao i detaljne informacije o izložbama i programima mogu pronaći na sajtu: https://www.labiennale.org/en/art/2019
I.V.L.