Sajmovi umetnosti – za i protiv:
U poslednjoj deceniji uloga sajmova umetnosti drastično je promenila tržište umetnosti, pa možda i samu umetnost.
Većina njih koncentrisana je na savremenu umetnost, a pravo učešća nemaju umetnici kao pojedinci već galerije koje ih reprezentuju.
Broj sajmova iz godine u godinu raste; Art Basel, Frieze London, Artis Sima, Volta, Unititeld imena su nekih od najvećih sajmova koji se trenutno u svetu održavaju. Svaki od njih se održava jednom godišnje i traje par dana, tokom kojih sajam obiđe nekoliko desetina hiljada posetilaca, kolekcionara, galerista, umetnika, novinara, studenata i ljubitelja umetnosti iz celog sveta. Radove izloži nekoliko hiljada umetnika okupljenih oko nekoliko stotina galerija. Ulaznica za posetu sajmu košta par desetina eura, a galerijsko učešće na sajmu, u zavisnosti od broja kvadratnih metara koji su pod zakupom, plaća se i do 10.000 evra.
Osnovna ideja sajma je prodaja, a cene radova se kreću od hiljadu, dve, pa do par stotina hiljada eura. U ponudi su grafike, slike, video radovi, skulpture, fotografije, to jest sve one kategorije koje smatramo lepom umetnošću.
Iz podataka koji su do sada izneti jasno je da su sajmovi namenjeni posetiocima sa veoma visokim prihodima. To je naravno, pokrenulo niz rasprava o tome da li je u osnovi za održavanje jednog sajma ideja o promociji umetnosti ili o zaradi novca?!
Pristalice ideje da sajmove zanima novac pre nego umetnost, kao prilog svojoj tvrdnji navode činjenicu da umetnik ne može sam izložiti svoja dela, već da mora postojati galerija koja ga zastupa. Samim tim umetnik treba da zadovolji kriterijume i ukus vlasnika galerije.
Naravno šta će biti prodato ne određuje galerista, već bogati kupac. Tu nailazimo na problem umetničke vredosti dela i opravdanosti to jest neopravdanosti cene za koju je prodato.
Kupci, pa samim tim i galeristi od umetnika zahtevaju konstantnost i prepoznatljivost. Što donekle uslovljava umetnika da bude dosledan i da mnogo ne menja svoj stil.
Pobornici ideje o štetnosti sajmova, svoj stav brane tvrdnjom da umetnik pravi niz kompromisa u toku svog rada, i neizvesno je koliko daleko će otići u želji za uspehom, jer taj uspeh ocenjuju ne tako stručni, već pre bogati kupci.
Na drugoj strani, koju zastupaju galeristi, organizatori sajma i neki umetnici, tvrde da je sajam posvećen umetnosti na prvom mestu.
Oni to potvrđuju time što se pored prodaje na sajmu dešava niz otvorenih diskusija i predavanja o umetnosti.
Takođe kažu, da nigde sem na sajmu posetioci nisu u prilici da se susretnu sa tolikim brojem radova savremene umetnosti pristigle sa svih krajeva sveta i to u jednom danu. Nigde nije veća koncentracija umetnika i ljudi iz profesije nego na sajmu, pa je sticanje novih kontakata znatno lakše.
Oni takođe smatraju da kada posetimo muzej ili galeriju izbor nam je već napravljen, dok je na sajmu taj izbor na nama.
Ja svakako priznajući i prednosti i mane koje su doneli sajmovi, podržavam njihovo postojanje.
Umetnost je neraskidivo povezana sa novcem, pogotovo ako se njome bavite profesionalno, ali bitan dodatak ovoj rečenici je da umetnost nije uslovljena novcem.
Gledajući razvoj umetnosti kroz istoriju i činjenicu da je ona oduvek bila dostupna samo najbogatijem sloju društva, uviđam da se mnogo toga nije promenilo do danas. Ipak, ne može se reći da umetnost danas nije dostupna, zapravo je dostupnija nego ikad.
Sajmovi se organizuju svuda u svetu i među njima ima malih, jeftinijih, pa čak i samim umetnicima dostupnih.
Zanimljiv mi je bio i podatak da se trenutno u svetu tri četvrtine ukupne prodaje umetničkih dela savremene umetnosti dogodi upravo na sajmovima, dok svega jedna četvrtina ide preko galerije i samih umetnika, što govori o značaju koji imaju.
U Srbiji se ne organizuju sajmovi umetnosti, uslovi tržišta to onemogućavaju. Malo je umetnika iz naše zemlje koji svoje radove predstaviljaju na sajmovima. Trenutno to su umetnici okupljeni oko galerije U10 iz Beograda, i Funnel galerije, čije je sedište u Bukureštu čiji osnivač srpski umetnik Pedrag Popara.
Ipak, zainteresovani iz naše zemlje mogu posetiti ne tako udaljene sajmove koji se organizuju u Budimpešti, Beču, Milanu i sami donesu sud o ovoj, trenutno među ljubiteljima umetnosti veoma aktuelnoj temi.