Ove nedelje moja sagovornica bila je slikarka Danka Dimitrijević.
Njena poslednja samostalna izložba „Revolutionary Song“ održana je u martu ove godine, u Narodnom muzeju u Kraljevu. Pogledajte Dankine radove i saznajte ponešto o njenom stvaralaštvu i pogledima na savremenu umetnost.
Kada si odlučila da se baviš umetnošću?
– Više bih rekla da je umetnost odlučila da se pozabavi sa mnom. Uzela me je pod svoje od kad znam za sebe, samo se u gimnazijskim danima sve malo bolje izdefinisalo.
Ko su bili tvoji uzori na samom početku?
– Nikada nisam imala uzore, čak sam se na akademiji pomalo i pribojavala da listam monografije da se slučajno nešto ne zalepi, a nije svojstveno mom izrazu. Što ne znači da se ne divim mnogim umetnicima.
Koje umetnike cenis?
– Od naših umetnika najviše Petra Lubardu, od stranih Mikel Barsela, tu je i još velika lista autora, ali i iz ostalih polja umetnosti. Najnovije otkriće mi je mladi italijanski umetnik Nikola Samori, slikar fascinantnog senzibiliteta koji može da stoji kraj starih majstora, a istom tom senzibilnošću stvara dekonstrukciju na slikama koja je takođe odmerena, a virtuozna.
Koju skulpturu u javnom prostoru svima preporučuješ da pogledaju?
– Kod nas Meštovićev Spomenik Neznanom junaku na Avali, a u inostranstvu izuzetno monumentalan reljef na fasadi Palas de Tokio u Parizu, ali ne znam čije je to delo.
Kako se informišeš o aktuelnim umetničkim događajima?
– Na razne načine, preko interneta, dobijam mejlove, nešto sama istražujem po kulturnim sajtovima, ali mi većinu aktuelnih događanja prepriča suprug koji je informisaniji od mene.
Najbitniji kulturni događaj koji se održava u Srbiji je…
– Događaj koji mi najviše prija i redovno ga pratim je Književni festival Krokodil, zatim Festival autorskog filma i Beogradski jazz festival. Što se vizuelne umetnosti tiče nekada sam se radovala Oktobarskom salonu, dok danas samo individualnim izložbama.
Koja prodajna galerija u Srbiji nudi umetnost koja se tebi dopada?
– Smatram da je kvalitet ponude u prodajnim galerijama sveden na potrebe većinske publike i na nešto što je dostupno nižem budžetu, dok se kapitalni komadi istih tih umetnika mogu jedino kupiti u ateljeima i kod privatnih kolekcionara.
Šta je najveći kvalitet srpske savremene umetnosti?
– Sreća u nesreći je to što mladi umetnici ostaju ovde, tako da se raznovrsnost i energija akomulira i stvara se zdrava koncurencija i inspirativna scena koja se razlikuje od inostrane.
Možeš li da preporučiš neki biografski film o nekom umetniku?
– Preporučila bih drugačije predstavljanje vajarke Kamile Klodel od francuskog reditelja Bruna Dumonta. Težak film koji suštinski prodire u ličnost umetnice.
Koja umetnica te inspiriše?
– Indirektno me inspiriše Bili Holidej i njen autentičan glas.
Imaš li svoj omiljeni rad?
– Iz svake serije imam po neki omiljeni rad, koji možda nije a priori najbolji ali za mene ima intimnu vrednost. I svaki put mi je teško da se odvojim od takvog komada. Ako ipak treba da izdvojim jedan, to je slika iz serije Orgon pod nazivom „Matematika je jasna“.
Gde u Beogradu mogu da se vide tvoji radovi?
– Blagovemeno ću vas obavestiti o narednoj izložbi, a do tada..kod mene.
Šta preporučuješ mlađim kolegama?
– Toplo preporučujem da konkurišu na sve umetničke konkurse, da maksimalno iskoriste prostor za rad na akademiji, da idu na rezidense u inostranstvo, da rade što više i da probaju sladoled u Crnoj ovci.
Šta preporučuješ starijim kolegama?
– Zavisi kako kome.
Šta smatraš za svoj najveći uspeh?
– Kao imaginaran uspeh smatram dobru kritiku na moj rad, svetskog umetnika Janisa Kunelisa tokom njegove posete našoj akademiji. U periodu mog razvoja mi je veoma značila. I smatram uspehom to što od završetka studija živim od svoje umetnosti.
Šta ti je neophodno da bi napredovala u svom poslu?
– Materijalni uslovi za stvaranje novih serija radova su neophodna baza, a ostale stvari ne zavise od mene.
Na čemu trenutno radiš?
– Upravo sam završila nove slike skulpture i nastaviću sa stvaranjem u zavisnosti na životne okolnosti. Nikada nemam velike planove, već ostavljam da sve teče svojim tokom.
Gde vidiš sebe za 10 godina?
– Sebe vidim u istoj poziciji umetnika koja se malo promenila, nadam se progresivno, ali sa izmenjenom onom poslednjom stavkom u biografiji: Živi i radi u…
Nedavno je zatvorena tvoja retrospektivna izložba „Revolutionary Song„, kaži nam nešto više o njoj.
– Na poziv Narodnog muzeja u Kraljevu organizovana je mala retrospektivna izložba koja obuhvata radove iz 5 serija, nastale u periodu od 2004. do 2016. godine. Naziv izložbe odnosi se na proizvod opservacije društva u komeživimo, a umetnička je reakcija na date okolnosti i saznajne aspekte. Izuzetno mi je bilo drago da u velikoj i lepoj galeriji muzeja sagledam svoj rad.
Posetite Danikn sajt na linku: www.dankadimitrijevic.com
Nadam se da ste uživali u našem razgovoru i možda dobili koristan savet ili otkrili nekog novog umetnika, jer to i jeste cilj Umetničkog leksikona – da se upoznamo sa umetnicima koji žive i rade u Srbiji, i da oni predstave svoje uzore i umetnike čiji rad cene, da nam predlože film ili najave kulturni događaj koji bi valjalo ispratiti.