Moj današnji sagovornik je Predrag Popara, umetnik poreklom iz Trebinja, koji trenutno živi na relaciji Beograd – Bukurešt. Završio je Fakultet primenjene umetnosti u Beogradu, a umetničke studije nastavio je u Berlinu i Beču. Svoje radove predstavio je u gotovo svim umetničkim evropskim centrima, a od 2013. koosnivač je umetničke asocijacije Funnel, čije je sediše u Bukureštu.
Retkost je da umetnik može scenu da sagleda i iz ugla galeriste, Predrag je jedan od njih. Zato, u tekstu koji sledi, pročitajte njegove odgovore na pitanja koja se odnose na savremenu umetnost i kulturu.
Osnovao si galeriju Funnel u Bukureštu, koje umetnike i koju vrstu umetnosti prezentuje ta galerija?
– Fokus je usmeren na umetnike iz jugoistočne Evrope i nama bliskih zemlja regiona. Trenutno Funnel sarađuje sa nekoliko autora među kojima su: Bogdan Vlăduță (RO), Mihael Milunovic (SRB),Roberto Coda Zabetta (IT) Predrag Popara (SRB). Naravno, naša asocijacija se ne bavi samo promovisanjem gore pomenuta četiri autora, već radi i na povezivanju i promociji rumunske i srpske umetničke scene.
To što je asocijacija osnovana u Bukureštu je samo neobičan splet okolnosti, koji je moram priznati za mene bio veliki izazov.
Svoju galeriju Funnel predstavio si na nekoliko sajmova umetnosti, koji su tvoji utisci sa tih putovanja?
– Sajmovi umetnosti su sjajna prilika da predstavite galeriju tamo gde se okupljaju najznačajniji galerijiski prostori savremene umetnosti danas. Za mene je to sjajno iskustvo koje bi svakako trebalo da bude praksa svih galerija koje neguju savremenu umetničku scenu.
Ipak, retko je videti dela srpskih autora na sajmovima umetnosti. Šta misliš, zašto je to tako?
– Na žalost, kod nas u Srbiji zbog nedostatka novca godinama unazad, galerije se ne predstavljaju na značajnim sajmovima i tako nepovratno nestaju sa umetničke mape Evrope i sveta.To saznanje me zaista potresa zbog činjenice da imamo sjajne umetnike koje nismo u stanju da podržimo i da pomažući njima učinimo da ova scena izadje u svet, tamo gde nesporno i pripada. Krivicu za ovakvo stanje pripisujem svima, počev od nas umetnika, pa do galerija I kulturnih institucija. Ovde je prisutno nerazumevanja mehanizma galerija-umetnik i neinteresovanje da se podrže oni dobri primeri koji su tu pored nas. Ignorisanje situacije i patološko ponašanje nas umetnika dovodi nas još dublje u ponor nemogućnosti da nešto promenimo. Svakako, tu je i politička situacija koja dodatno satire i blokira svaki napor koji dolazi iz Srbije u svet.
Današnja situacija je katastrofalna, ali sam dubokog ubeđenja da bi sve bilo značajno bolje kada bismo se prestali ponašati inferiorno i kada bi se institucije uključile i otvorile vrata za saradnju bez tog autističnog pogleda na scenu i podržavanja podobne umetnosti, a ignorisanja nepodobne.
Kako izgleda umetnička scena u Rumuniji?
– Navešću primer koji me je ostavio bez teksta, a svi ste mogli da ga vidite na samo 200 km od Beograda. U Temišvaru je prošle godine organizovao prvo art bijenale pod nazivom „Art Ecounters“ na čelu sa Rainald Schumacher i Nathalie Hoyos. Selekciom nije izostavljena ni jedna galerija rumunske savremene umetnosti (trenutno ih u Rumuniji ima na stotine), koje su predstavile celokupnu scenu svih generacija.
To je primer saradnje institucija i privatnih galerija koji je potrebno slediti. Zato sam i sam odlučio da provdem vreme sa ovim sjajnim entuzijastima koji me inspirišu i dan danas nakon skoro četiri godine života i rada u Rumuniji.
Šta je najveći kvalitet srpske savremene umetnosti?
– Mladi stvaraoci koji uprkos svim problemima, vlastitim snagama, drže ovu scenu živom.
Šta nedostaje umetnicima u Srbiji?
– Podrška kulturnih institucija, razumevanje na relaciji umetnik – galerija, saradnja sa kolegama van njihovih interesnih krugova, izbor materijala, savremene galerije koje se bave isključivo savremenom umetnošću, rad na prevazilaženju sujete, normalni kolekcionari, podrška države, i konačno prostori za rad koji za sada svuda oko nas zvrje prazni…
Šta preporučuješ mlađim kolegama?
– Što više putovanja po međunarodnim izložbama.Saradnju sa kolegama i produktivnost kao osnov svega.Ne odustajte i tražite svoj izraz po cenu da ste i na samom rubu.
Koje savremene umetnike ceniš?
– Adrian Ghenie, Ali Banisadr,Marius Bercea,Tonny Cragg,Daniel Richter,Victor Man,Ciprian Muresan,Stefania Batoeva…
Bez čega ne možeš da zamisliš svoj studio/atelje?
– Bez haosa koji uvek ostavljam nakon rada…
U Beogradu si organizovao dve velike kolektivne izložbe „Crno Belo“ 2012. i „Transformation“ 2014. na kojima su učetvovali i inostrani umetnici, imaš i još takvih projekat u planu?
– Da imam planove za još kolektivnih izložbi , ali ovog puta sa više podrške i nadam se razumevanja institucija kuture.
Šta samtraš za svoj najveći uspeh?
– Opstanak na sceni , život i rad u struci .
Možeš li da izdvojiš neke galerije, koje prema tvom mišljenju trenutno imaju vodeću ulogu na tržištu umetnosti?
– Tadeus Ropac, Gagosian Gallery,White Cube Gallery,Serpentine Gallery,Saatchi Gallery,Pace Gallery,Nicodim Gallery…
Koja izložba je trenutno postavljena u tvojoj galeriji?
– Trenutno u galeriji je izložba grupe umetnika iz art kolektiva U10. Izožbu smo predstavili u sklopu manifestacije „Art weekend“ koja se održava dva puta godišnje u Bukureštu . Izložba je dobro posećena i veoma me raduje ta uzajamna saradnja između tih mladih ljudi koji su sjajan primer uspešne saradnje između umetnika.
Koji su tvoji dalji planovi s galerijom?
– Planovi postoje a galerija raste. Videćemo!
Dosta putuješ, prema tvom mišljenju koji grad ima najuzbudljiviju umetničku scenu?
– London .
Koliko kilometara mesečno pređeš svojim kolima? 🙂
– Oko 5000km.
Na čemu trenutno radiš?
– Na novoj samostalnoj izložbi za iduću godinu.