Umetnički leksikon je ove nedelje otputovao do Novog Sada, u atelje Tadije Janičića.
Ovaj umetnik, iako pretežno slikar, ispostavio se kao podjednako interesantan i autentičan vajar. Njegovi radovi na šaljiv, ponekad sarkastičnan i bizaran način oslikavaju naš svakodnevni život. Beograđani su mogli da pogledaju njegovu izložbu „Laki komadi“ u galeriji Prototip tokom prošle godine, a nedavno je svoje radove predstavio i publici u Londonu.
Kada si odlučio da se baviš umetnošću?
Mislim da to nije bila stvar odluke. Nisam ni imao nekog drugog izbora, da budem iskren.
Ko su bili tvoji uzori na samom početku?
Nindža kornjače su me zainteresovale za Leonarda, Mikelanđela, Donatela i Rafaela. S tim što je Donatelo brzo otpao.
Koje umetnike ceniš danas?
Ima ih dosta, i živih i mrtvih. Preskočio bih nabrajanja.
Koju skulpturu u javnom prostoru svima preporučuješ da pogledaju?
Preporučio bih čuvene novosadske skulpture Balerine, Pupina i ostale ekipe posađene tokom prošle decenije. Organizovao bih javna vođenja osnovaca, srednjoškolaca, gradskih i pokrajinskih ministara da se edukuju i vide kako izgledaju loše skulpture.
Kako se informišeš o aktuelnim umetničkim događajima?
Uglavnom preko interneta.
Najbitniji kulturni događaj koji se održava u Srbiji je…
Ne znam, nisam o tome informisan.
Kakva umetnost se tebi dopada?
Ona koja je po mom subjektivnom mišljenju dobra.
Šta je najveći kvalitet srpske savremene umetnosti?
Neki pojedinci i taj njihov entuzijazam.
Možeš li da preporučiš neki biografski film o nekom umetniku?
Od Takasi Kitana „Achilles and tortoise“.
Imaš li svoj omiljeni rad?
Svaki poslednji mi je omiljeni, do onog sledeceg.
Gde u Beogradu mogu da se vide tvoji radovi?
U Beogradu niđe, al’ biće izložena na Oktobarskom salonu četiri veća formata.
Gde voliš da izađeš?
Slabo izlazim, vodim dosta reduciran život.
Šta smatraš za svoj najveći uspeh?
Za najveci uspjeh smatram to sto sam sebi priustio to da mogu čitav dan da provedem u ateljeu!
Koja je najveća lekcija koju si naučio kao samostalni umetnik?
Pa to da morate izdrzat u poslu bez obzira na okolnosti.
Gde je bila tvoja poslednja izložba?
Prije par dana u Londonu, sa Romanom Đuranobićem i Žoltom Kovačom.
Da nisi umetnik, kojim poslom bi se bavio?
Pa, ne znam, pokušao bih preko neke stranke da se ubacim u neki upravni odbor, tu je kažu, dobra lova.
Na čemu trenutno radiš?
Trenutno radim sliku većeg formata koja se zove „Ljudi koji vole da gledaju u sise“.
