Naša današnja sagovornica je mlada umetnica iz Kikinde, Irena Kovač. Ona je diplomirala na Akedemiji umetnosti u Novom Sadu, a tokom decembra prošle godine u galeriji X Vitamin smo imali priliku da pogledamo njenu prvu samostalnu izložbu u Beogradu, pod nazivom FEM i NEM.
Njene radove, odlikuje nežan kolorit i vešta kombinacija materijala i tehnika pomoću kojih nam dočarava svet oko sebe. U intervjuu koji sledi saznajte više o tome šta je inspiriše, na čemu trenutno radi i koji su dalji planovi u njenoj umetničkoj karijeri.
Kada i kako si odlučila da se baviš umetnošću?
– Pred kraj osnovne škole (vreme važnih odluka) imala sam dilemu da li da se opredelim za muziku ili likovnu umetnost. Prevagnulo je likovno stvaralaštvo. Osetila sam da sam tada bila veštija u tom polju.
Ko su bili tvoji uzori na početku?
– Pre bih rekla inspiracija nego uzor, jer se ne ugledam na te umetnike u stvarnom smislu, već me njihovi radovi ispunjavaju i pokreću. Neki od njih su: Paul Gauguin, Ronald Kitaj, Marcel Duchamp, Man Raj, László Moholy-Nagy, Rauschemberg…
Koji su to umetnici danas?
– S obzirom da su mi pokojni umetnici bili inspiracija na početku (naravno i dalje jesu), sada bih nabrojala par savremenika: Jessica Stockholder, Isabelle Wenzel, Mark Tennant, Kensuke Koike, Hockney, Taro Izumi…
U decembru 2018. je održana tvoja samostalna izložba u galeriji X Vitamin, šta je tada bilo predstavljeno?
– U X Vitaminu sam se predstavila izložbom pod nazivom FEM i NEM. Činili su je radovi tradicionalne tehnike ulja na platnu, ali i kolaži i zidne instalacije.
Kaži nam nešto više o tome.
– FEM i NEM je feministička izložba koja ustvari to nije. Koristeći žensku figuru kao najzastupljeniji element u svojim radovima stiče se utisak feminističkog nastojanja. Međutim, to nije bila moja glavna namera. Suština je postavljanje različitih ozbiljnih ili banalnih pitanja iz ženske perspektive, odnosno moje. U nazivu izložbe, kao i u radovima uopšte, koristila sam igru reči gde iskazujem upravo najčešći motiv FEMINE, kao i svoje (mađarsko) poreklo, te koristim njihovu reč NEM iliti NE i time objedinjujem tezu koju sam spomenula na početku pasusa – ovo nije samo feministička izložba.
Kolaž je tehnika koju često primenjuješ, šta ti ona omogućava?
– Omogućava mi da kroz određene već postojeće figure koje biram sa fotografija, u kombinaciji sa drugim, stvorim novu realnost. Odnosno, da režiram određene scene i situacije stvarajući kadrove nepostojećeg ili potencijalno snimljenog filma.
Gde pronalaziš inspiraciju?
– U onome što svakodnevno proživljavam – vidim, čujem i osetim.
Koliku važnost za razumevanje dela nose nazivi koje im daješ?
– Za moje radove nazivi imaju važnu ulogu, jer kada ih imenujem oni postaju zaokružena celina. S obzirom da nisu svi radovi jednako čitljivi, naziv omogućava posmatraču da ukopča potencijalno značenje ili ga potpuno zbuni, što mi je takođe zanimljivo; Uporedila bih ga sa rebusom.
Kako izgleda tvoj radni prostor?
– Uredno i udobno, kao devojačka soba sa štafelajem i prostranim najlonom.
Kako se informišeš o aktuelnim umetničkim događajima?
– Ili me neko lično obavesti ili preko interneta.
Prema tvom mišljenju, najveći kvalitet srpske savremene umetnosti je?
– Čvrst stav.
Na koji način tretiraš prošlost u svom radu?
– Pokušavam da dočaram kontrast ili vezu sa današnjicom.
Na čemu trenutno radiš?
– Trenutno sam u fazi razmišljanja o prirpemi novog rada u sferi eko-arta, a uporedo se vraćam svom prvobitnom ekspresionističkom slikarskom pristupu.
Da li je u planu nova izložba?
– Da, sledeća izložba će se otvoriti 13. septembra (petak trinaesti) u galeriji Meander u Apatinu.
Imaš li svoj omiljeni rad?
– Imam radove koje više ili manje volim, ali se i to menja vremenom.
Koju skulpturu u javnom prostoru nam preporučuješ da pogledamo?
– Tamiški Kralj, autor Miodrag Rogan, Sečanj.
Koji je poslednji muzej koji si posetila?
– Muzej Terra u Kikindi u kom sam, na kratko, stekla iskustvo kustosa.
Šta ti je privuklo pažnju?
– Veliki broj impozantnih skulptura u terakoti na jednom mestu.
Šta ljubitelji umetnosti treba da pogledaju u Kikindi?
– Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma, autor Aleksandar Zarin, 1961, Narodni muzej Kikinda, Suvača, atelje – galerija – muzej TERRA, moj radni prostor, kao i ateljei drugih lokalnih umetnika.
I.V.L.